Ekonomski analitičar Igor Gavran komentirao je za „Dnevni avaz“ usvojeni državni budžet u iznosu od 1,35 milijardi KM za koji je i sami ministar finansija i trezora BiH Srđan Amidžić naveo da, praktično, nije razvojni te da gotovo milijarda KM odlazi na plaće i naknade.
Iako se sama vrijednost budžeta, kako nam kaže Gavran, čini velikom, ipak, kada se pogleda struktura, onda se jasno vidi da veći dio tog iznosa ne doprinosi, praktično, ničemu kada je riječ o razvoju.
Pogrešan utisak
- To da budžet nije razvojni, mi slušamo otkako je rat završio. Za svaki budžet se to govori, a trebalo bi da se Bosna i Hercegovina razvija - kaže Gavran.
Govoreći o podacima za plaće, Gavran navodi kako se stiče pogrešan utisak da su svi koji rade za državu basnoslovno plaćeni.
- Nažalost, i ta je alokacija, odnosno stuktura nepravedna. Imamo mnogo državnih službenika koji realno i ozbiljno obavljaju svoj posao, raznih sigurnosnih agencija, policajaca i drugih kojima se plaća odavno ne povećava. S druge strane, imamo nemilice troškove za službena putovanja i druge neracionalne rashode onih najviših političkih izabranih funkcionera i njihovih savjetnika koji su, također, tu politički i familijarno dovedeni bez ikakvih kvalifikacija i taj dio je najveće bacanje novca -podvlači on.
Jačanje državnih institucija
Kada je riječ generalno o strukturi po sektorima i segmentima, naš sagovornik kaže da se vrlo malo ili nimalo odnosi na ekonomsko-razvojne komponente.
- Jednostavno, ovaj budžet je tu čisto da kažemo kako imamo budžet, da se pokrije ono što trenutno postoji na državnom nivou, a da se državni nivo, s druge strane, uopšte ne šiti i ne jača. Govori se o tome da trebamo pristupati pregovorima s Evropskom unijom, a jasno je da tu država ima centralnu ulogu. Dakle, jasno je da nam treba jačanje državnih institucija, a ne entitetskih. Međutim, ovaj budžet pokazuje da entiteti ostaju dominantni, a da je država tu više kao nužno zlo - kaže Igor Gavran.
