U našoj zemlji između ključnih aktera vlada manje-više konsenzus da nam treba tržišna integracija, kako s regionom, tako u doglednoj budućnosti i s Evropskom unijom kojoj težimo.
Oko Otvorenog Balkana međutim vladaju dubinske podjele u BiH. Iako ova inicijativa podrazumijeva stvaranje ekonomske zone između zemalja zapadnog Balkana, ono što ovu inicijativu razlikuje od sličnih projekata je što OB pokrenut od domaćih snaga – lidera Srbije, Makedonije i Albanije, u čemu mnogi vide problematične političke motive, pa čak i opasnost da se BiH skrene s evropskog buta i uvuče u perfidne regionalne velikodržavne projekte.
Također, mnogi postavljaju pitanje zašto nam je OB potreban pored projekata poput CEFTA-e ili Berlinskog procesa.
S druge strane, od pristalica OB-a se može čuti da nam upravo i treba zajednički regionalni glas prema EU i zaštita interesa koje dijelimo, kao i da bi propuštanje prilike da se priključimo ovoj iniciajtivi od BiH napravilo crnu rupu ne samo u Evropi, nego sada čak i regionu.
Otvoreni Balkan jeste ekonomska zona između Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije. Planovi za zonu objavljeni su 2019. godine. Bosna i Hercegovina još uvijek nije pristupila ovoj inicijativi. I dok neki smatraju da bi i BiH trebala biti dio ove inicijative, drugi smatraju da bi pristupom Otvorenom Balkanu naša zemlja potpala pod dominantan utjecaj Srbije.Šta bi za BiH značilo pristupanje OB-u? Ulazak u srpski svijet ili korištenje velikog ekonomskog potencijala?
Na ova pitanja govorili su naši debatanti:
prof. dr. Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu
Jasmina Mršo, međunarodna koordinatorica Naše stranke
Dr. Sabina Silajdžić, profesorica na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu
Mihailo Gajić, direktor udružnje “Libek” iz Beograda.