Prošlo je tačno mjesec od masakra u beogradskoj osnovnoj školi " Vladislav Ribnikar".
Tada je trinaestogodišnji K. K. ubio 9 osoba, i to osam svojih drugara iz razreda te školskog čuvara. Desetak dana poslije preminula je još jedna djevojčica.
Niko se nije oporavio. Sve što se dešavalo poslije toga dodatno je otežalo suočavanje sa stvarnošću. Aleksandar Fatić, otac jedne djevojčice sedmog razreda škole u kojoj je 3. maja 2023. ubijeno 10 osoba je svoje misli i emocije u ovom trenutku provukao kroz stihove pjesme "Dva sprata iznad“.
Prenosimo je u cijelosti i bez intervencija:
"Dva sprata iznad
(Mjesec dana od tragedije u “Ribnikaru”)
Dva sprata iznad gubilišta, one su urlale.
Pa opet urlale.
Borile se protiv pijeteta. Protiv etike. Protiv Boga.
Neke ledene, većina manična.
Uronjene u zajednički pakleni oblak mržnje prema žrtvama. Prema malim dušama koje su otišle na onaj svet, a koje od njih traže da promene svoje navike.
Umesto ležerne šetnje jednom ulicom, moraće drugom ulicom.
Umesto „elitnog mesta“, usudom tragedije u kojoj su neki drugi ljudi izgubili decu, sina, brata, ujaka… sad je to „njihovo mesto“ najgore, najtragičnije, najnotornije u zemlji. To ih čini besnim. Zverski.
Satima, kao u groznici hranjenja divljih životinja, one su govorile.
Urlale.
Uglas.
Na svakoga.
Tek tada, kao zveri čija se krzna puše u svežoj noći posle orgijaške potere celog čopora za plenom, krvavih očiju, ali zadovoljne sobom, sišle su dva sprata i izašle pored crno-belih ikona još nekanonizovanih svetitelja.
Sutra je novi dan. One imaju “pravo na život”.
U istoj ulici. Sa istim imenom.
Na osušenoj krvi mrtvih.“