Rat u Ukrajini pojačao je odlučnost Zapada da zaštiti sigurnost, ali još nije stvorio dovoljno jake i jasne pretpostavke za rješavanje suštinskih problema u BiH, kaže za “Avaz” dr. Vedran Džihić, profesor Instituta političkih nauka Univerziteta u Beču, kodirektor Centra za napredne studije (CAS) i viši saradnik Centra za transatlantske odnose Univerziteta “Johns Hopkins” u Vašingtonu.
Podsjeća da su u BiH upućene dodatne trupe EU, Njemačka je najavila svoje vojnike, predstavnici NATO-a daju podršku sigurnosnim strukturama.
- Međutim, na političkom planu još nema jasne vizije kako bi mogla izgledati neka funkcionalnija, građanska, racionalna država, koja prevazilazi ovu dejtonsku citadelu u kojoj je hrpa korupcije, kriminala, disfunkcionalnosti, nepraktičnosti. S ovakvim ustavom, državnim ustrojstvom i političkom praksom, koja se nakalemila na tu dejtonsku strukturu i parazitira na njoj, teško je napraviti neku normalnu državu - ističe dr. Džihić.
Naglašava da s tri etnopolitičke opcije, duboko učahurene u tkivo BiH, ova zemlja teško može napraviti iskorak.
Krucijalnim smatra izbore u oktobru, kad građani trebaju u odlučujućem momentu, kad podrška Zapada raste, poslati jasan signal.
- Postoji velika spremnost da se, u slučaju promjene, EU, SAD, Britanija, Njemačka suštinski posvete BiH. Da se procesi deblokiraju, da se otvori taj evropski put. Kad bi građani masovno izašli na izbore i kad bi gnjev i opravdanu frustraciju zbog nesposobnosti vlasti pretvorili u pozitivnu političku energiju i izabrali neke normalne predstavnike, stvorile bi se pretpostavke za sinergijsko djelovanje sa Zapadom. To bi mogla biti prekretnica - kaže dr. Džihić.