Evropska komisija najavila je uvođenje Mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) od 2026. godine, odnosno o carini na CO2, tako da će neke kompanije koje izvoze u EU morati na granici plaćati taksu za robu s intenzivnim emisijama ugljenika prilikom proizvodnje.
Naime, za početak, radit će se o plaćanju takse na uvoz željeza, čelika, cijevi, aluminija, vještačkih đubriva i cementa iz BiH u Evropsku uniju.
Ekonomista i stručnjak za energetsku tranziciju Damir Miljević za „Avaz“ je kazao da pod CBAM spadaju brojni proizvodi koje na tržištu EU prodaje BiH.
- Ovaj plan EU će vrlo utjecati na privredu BiH jer su nama primarno tržište upravo zemlje EU. U ovoj fazi obuhvaćeno je samo nekoliko proizvoda. Kasnije će se taj spisak proširiti. Naši privrednici imaju pet godina da se prilagode, a mogu to uraditi smanjenjem emisija CO2 prilikom proizvodnje ili da plaćaju taksu - pojasnio je Miljević.
Dodao je da se iznos takse računa po toni CO2, bit će ravan iznosu sedmične vrijednosti evropskog energetskog certifikata, koji trenutno košta oko 57 eura po toni.
- U prvoj fazi ove reforme naplaćivat će se samo direktne emisije u proizvodnji. Namjera je da se plaćaju i indirektne emisije plinova. Dakle, ukoliko trošite električnu energiju koja je proizvedena iz fosilnih goriva da napravite svoj proizvod, i vi ćete morati platiti taksu - naglasio je Miljević.
Prema njegovim riječima, bh. kompanije će zbog ovoga biti manje konkurentne na tržištu Evropske unije.
- Postoje dva scenarija, jedan je da kompanije investiraju u smanjenje emisija CO2. Kompanije moraju sračunati koliko će potrošiti na filtere i koliko će im to smanjiti plaćanje taksi po CBAM-u na granici s EU. Dakle, ovim mehanizmom EU cilja ove zemlje koje u svom zakonodavstvu nemaju oporezivanje CO2. EU želi da privoli države da uvedu svoj porez na emisiju CO2. Nije, znači, EU cilj da zaradi novac u svoj budžet, nego da ovo bude klimatska mjera - istakao je Miljević.
- Veća briga za BiH je što pod CBAM spada i električna energija, a poznato je da je BiH relativno najveći izvoznik u Evropi. Na svu sreću, izuzeće od oporezivanja na snazi je do 2030. godine. Dakle, imamo devet godina da se prilagodimo novonastaloj situaciji. Imamo mogućnost da u narednih devet godina uvedemo porez na CO2 koji je kompatibilan s EU i onda nećemo imati problem da nastavimo proizvoditi struju iz fosilnih goriva, sve dok ne dođe vrijeme da se termoelektrane gase - pojasnio je Miljević.