Nekada je bio fudbalski Imperator, najdominantniji napadač planete, ali Adrijano je odavno igrač koji se opisuje kao neko čija je karijera samo mogla da bude veličanstvena.
Slavu je stekao u Interu i Parmi, ali je trajala kratko - baš kada je ulazio u najbolje godine krenuo je strmoglav pad, a sada je 35-godišnji Brazilac u blatu. Pričalo se i pisalo da je potrošio sav novac, da živi na granici siromaštva, a pokušaji fudbalske rehabilitacije - u Romi, Flamengu, Corinthiansu... završavali su se fijaskom.Zašto...
- Četiri godine, od 2005. do 2009., borio sam se sa depresijom. Smrt oca me dotukla. Loptu su zamijenili viski, vino, vodka, pivo... Mnogo piva. Samo uz alkohol sam zaboravljao sve - kaže Adrijano.
U Interu su, kaže, uradili sve što su mogli da mu pomognu...- Dolazio sam pijan na treninge, ljekari su me vodili u bolnicu na triježnjenje, a medijima su govorili kako sam povrijeđen, da imam probleme sa mišićem...Ophodili su se prema meni na nevjerovatan način, nikada neću moći da im zahvalim za sve - priznaje Adrijano.
Problemi prihičke prirode bili su ogromni...- Izgubio sam san. Nisam smio da zaspim, da ne bih sanjao oca. To je kasnije pretvorilo u bolest. Alkohol i droge su me držali budnim, pomagali su mi da prebrodim strahove. Mislio sam samo na piće, drogu i žene - kaže Adrijano.
Posebnu zahvalnost duguje trojici ljudi - Massimu Morattiju, Joseu Mourinho i Javieru Zanettiju.- Mourinho me tretirao kao sina. Štitio me u svakoj situaciji. Sukobljavao se sa ljudima iz kluba zbog mene. Javier mi je bio kao stariji brat. Morrati mi je posvetio mnogo vremena, ali nije pomoglo - rekao je Adrijano.
Sada je, priča, sve drugačije...- Ljudi kažu da sam lud jer nisam milioner. Ali, to je bila Božja volja. U situaciji u kakvoj sam bio, novac mi nije značio ništa. Najvažnije je da sam našao mir. Nisam nikada trčao za novcem, ja sam odrastao u favelama, u siromaštvu... I mogu da živim tako, kada su mi misli sređene. To je najvažnije - zaključio je Adrijano.