Beograd je namjerno na Cetinju organizovao ovako ustoličenje da promoviše regionalnu agendu Srbije i da dovede u pitanje crnogorsku nezavisnost, kaže u razgovoru za Pobjedu američki diplomata i bivši ambasador pri NATO-u Kurt Volker. Ističe da Vašington mora mijenjati politiku koju sprovodi u Crnoj Gori.
Pratili ste dešavanja na Cetinju i nasilno ustoličenje mitropolita crkve Srbije u Cetinjskom manastiru. Akciju je sprovela Vlada Crne Gore uz direktne inpute Beograda. Napad na članicu Alijanse – Crnu Goru je prošao uz potpuni muk Zapada? Zašto?
-Meni je jako žao što se sve izdešavalo na takav način i Srpska crkva ovo ustoličenje nije trebalo da forsira na Cetinju. Trebalo je da drugačije funkcioniše u Crnoj Gori i to ne samo sad na Cetinju, već i ranije – da se registruje kao vjerska zajednica i da poštuje zakone nezavisne države. To bezakonje je predugo trajalo. Naravno kada se analiziraju ove stvari ne može se poreći strani faktor. Srpska i ruska crkva veoma su bliske i tu se vidi direktan uticaj Kremlja koji ima interes da destabilizuje ovo područje. Pogotovo Crnu Goru koja je članica Alijanse i predvodnik je u integracijama u EU. Reći ću što je problem sa Zapadom, iako još nijesan pričao nisakim iz američke administracije o ovom pitanju, prosto ne znaju kako da se uključe jer se radi i o religijskom pitanju, a ne samo spoljno-političkom. Ali sam siguran da je Vašingtonu jasno da na ovo pitanje iz Srbije i Rusije gledaju kao na spoljno-političko pitanje. Mi moramo da pojačamo našu podršku crnogorskoj nezavisnosti, jačanju demokratije, a dijalog o religijskom problemu koji postoji se mora otvoriti i zatvoriti u Crnoj Gori.
Da li Vašington vidi da Srpska crkva sprovodi vanjsku politiku Beograda kroz koncept Srpskog sveta. Ovo nije religijsko već spoljno – političko pitanje?
- Shvatam vašu tezu i mislim da ste u pravu, to je ključni problem. Beograd je namjerno na Cetinju organizovao ovako ustoličenje da promovišu regionalnu agendu Srbije i da dovede u pitanje crnogorsku nezavisnost. Na Zapadu su crkva i država striktno odvojene i nikad se pitanje religije ne vezuje za spoljnu politiku. Na Zapadu crkve ne sprovode političke agende kao što to čine srpska i ruska crkva.
U Crnoj Gori bi trebalo da bude imenovan novi američki ambasador?Aktuelna crnogorska Vlada ima punu podršku američke ambasade iako je izvela ovo nasilno ustoličenje na Cetinju? Da li od novog ambasadora možemo očekivati razumijevanje ovih problema i drugačiji pristup?
- Posao ambasadora je da radi u interesu SAD, da se ne miješa u unutrašnja pitanja i ima dobre relacije sa svima. Uz to, ključno je da poštuje suverenost Crne Gore. Vrlo je specifična situacija u Crnoj Gori jer su partije u vlasti pod uticajem Srpske crkve koja praktično ne priznaje crnogorsku nezavisnost, a ujedno je Crna Gora članica Alijanse i napreduje na putu ka EU. Naravno, ključno je da se podrže integracije, to je imperativ.
Kako biste se Vi ponašali da ste ambasador u Crnoj Gori?
- To je pitanje principa, ja bih bio principijelan. Ne bih tu govorio o individuama ili političkim partijama već samo o principima. Kao prvo poštovanje suvereniteta i nezavisnosti Crne Gore, poštovanje Crne Gore kao NATO partnera i poštovanje i puna podrška integracijama u EU. Posebno je važno da imamo odgovorne bezbjednosne službe, koje štite partnerske podatke. Sa tim je bilo problema u Crnoj Gori i to ne bi smjelo da se dešava. Pojedini postupci ove vlasti su jako zabrinjavajući.
Zašto NATO nije reagovao na činjenicu da je vojska jedne njene članice sprovela ovakvu akciju na Cetinju?
-Alijansa ne izdaje naređenja vojskama svojih članica šta da rade, ali je svakako trebalo izbjeći takav akt jer su dodatno podgrijani sukobi u društvu. Onakav način hirotonije sa dugim cijevima je dovoljan dokaz koliko je tu kontraverzi. To nije bila dobra odluka vojske Crne Gore.
Mislite li da će SAD promijeniti pristup u Crnoj Gori?
-Naravno da SAD i EU moraju biti aktivnije na Balkanu. Postoji mnogo otvorenih pitanja na kojima se zajednički mora raditi. SAD ima interes da Crna Gora ostane uspješna i stabilna, ne samo zbog toga što je članica NATO-a, već i zbog toga što je uzor drugim državama ove regije. Mora ostati stabilna multikonfesionalna i multinacionalna država.
Da li, pored problema u Avganistanu i korona krize, Balkan može biti uopšte visoko na američkoj spoljno-političkoj agendi?
-Morao bi da bude. Novi državni sekretar za Evropu će biti Karen Denfrid, samo je ostalo da ovo imenovanje potvrdi Senat. Ona je bivša predsjednica Maršalovog fonda i mislim da jako dobro razumije probleme ovog regiona. Tu je i njen pomoćnik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Mislim da će se zalagati za mnogo veće prisustvo SAD u ovoj regiji.
