Panel diskusijom „Zašto pisati dramu“, završeno je prvo izdanje „Dramadžiluka“, novog programa Festivala MESS koji je ove godine po prvi put realizovan. Cilj scenskog čitanja drama je da se kreira platforma za afirmaciju novih tekstova, povezivanje dramaturga, režisera i glumaca, te olakša pronalazak tekstova za pozorišne repertoare.

Pisac centralna figura u teatru

- Bitno je podržati "Dramadžiluk", jer on može postati platforma da se naš glas čuje. Ovo nije prvi projekat koji je pokrenut a da je kroz godine došlo do pada entuzijazma. To je ono što ne bih volio da se desi, volio bih da o ovome možemo razgovarati i za 30 godina. Bitno je da se kroz ovakav festival pravi temelj i platforma za povezivanje -  naglasio je dramaturg, Dragan Komadina.

Glavna tema današnjeg razgovora je položaj dramskog teksta u teatru. Da li dramaturzi imaju svoje mjesto i autorit u pozorištu i da li dramski tekst treba da bude centralna figura teatra?

- Po meni je pisac centralna figura u teatru. Dar je ono što se prepozna u pozorištu, zbog toga je pozorište dobar filter. Ako neko napiše kvalitetan tekst, to se ne može sakriti. Drama se ne piše, drama se gradi, to sam naučio od svog profesora Stefanovskog i smatram da je to tačno. Potrebno je pisati drame zbog publike, jer imaju osjećaj da su dio tog života, savremenog stvaranja i teatra - naveo je režiser Boris Liješević.

 - Kao neko ko nije primarno dramaturg, ja radim iz pozicije nekoga ko nema zanatsko znanje, ali sam se kroz glumu dugo bavila onim na šta se oslanja dramaturgija. Ovo je jedini posao koji mi je uzbudljiv mimo glume, upravo zbog tog istraživanja i sklapanja mozaika kroz lutanje u potrazi za odgovorima. Za mene je dramaturgija jedan od najbitnijih segmenata teatarskog djelovanja - rekla je Vedrana Božinović, glumica i direktorica drame Narodnog pozorišta Sarajevo.

 Za pisanje drame je potrebno zanatsko znanje

Dramski pisac i scenarista Dejan Dukovski polazi sa tačke uvažavanja teatra u procesu stvaranja dramskog teksta.

- Ja sam svoje vizije uvijek prilagođavao sceni i pozorištu, jer tokom pisanja svoj komad vizualiziram u glavi na pozorišnoj sceni. Pisci su ti koji su mijenjali formu pozorišta kroz historiju -  dodao je Dukovski.

- Za razliku od romana, za pisanje drame je potrebno zanatsko znanje, ali u drugu ruku, drama je danas kao neko siroče, jer je ne prihvataju kao svoju ni pozorište ni književnost do kraja -  pojasnio je pisac Almir Bašović.

Na prvom izdanju Dramadžiluka su izvedena scenska čitanja drama “Tama na rubu grada”, autora Darija Bevande (Bosna i Hercegovina) i “Vrat od stakla” autorice Biljane Srbljanović (Srbija), a u režiji Ajle Bešić, te “Urotnici” koju potpisuju Igor Štiks I Vladimir Arsenijević (Srbija) i drama “Posljednji balkanski vampir” makedonskog autora Dejana Dukovskog, u režiji Aleša Kurta.