Njemački kancelar želi da rat u Evropi ostane "nezamisliv", ruski predsjednik, kaže, apsolutno je za to, ali i optužuje NATO za bombardiranje Beograda 1999.
Više od četiri sata njih dvojica su razgovarali s jednog kraja šest metara dugog stola na drugi, za kojim je nedavno Putin sastančio i s predsjednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron).
- Nastavimo razgovarati o ovim stvarima kroz dijalog. Ne smijemo završiti u slijepoj ulici, to bi bila šteta - prenose agencije prve izjave njemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz) nakon sastanka s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Šolc je rekao da ne vidi opravdani razlog za gomilanje ruskih vojnih snaga, sto hiljada njih, na granici s Ukrajinom, te je po toj osnovi tražio da se stanje smiri. Šolc je dalje kazao:
- Naše zemlje (Rusija i Njemačka) historijski su i kulturno čvrsto isprepletene.
Rekao je dalje da su obje zemlje imaju brojne veze, te da postoji veliki potencijal za razvoj daljnjih ekonomskih veza. O krizi na granici s Ukrajinom Šolc je rekao da odbija tu krizu opisati kao beznadnu.
- Za moju generaciju rat u Evropi postao je nezamisliv. Politika mora osigurati da to tako i ostane.
Putin je odbacio tvrdnju da Rusija stremi ratu u ukrajinskoj krizi:
- Želimo li ga mi ili ne? Ne, naravno da ne!... Upravo zato smo i predložili pregovaraćki proces.
Putin je rekao da je NATO već jednom pokrenuo rat u Evropi i da je to bilo bombardiranje Beograda. Rekao je da Rusija ne može ignorirati da "SAD i NATO sasvim slobodno i u svoju korist" tumače sigurnost i nepovredivost teritorija.
Rekao je dalje da jamstva NATO-a da Ukrajinu neće tako brzo primiti u članstvo, nisu dovoljna i da Rusija želi da se to pitanje riješi odmah. Rekao je da je Moskva spremna za razgovore sa SAD-om i NATO-om o punoj vojnoj transparentnosti.
Putin kaže da je spreman sa Zapadom nastaviti zajednički raditi na europskoj sigurnosti.
- Spremni smo na taj zajednički rad i ubuduće… Spremni smo i na to da i ubuduće idemo putem pregovora - dodao je.
Putin je na sastanku istakao važnost puštanja u rad plinovoda Sjeverni tok 2, rekao je da taj projekt osnažava energetsku sigurnost u Evropi, te da je riječ o isključivo ekonomskom projektu, usto ekološki prihvatljivom, bez ikakvih "političkih konotacija".
Kazao je da je plinovod kroz Baltičko more iz Rusije u Njemačku spreman za rad još od prosinca. Putin je izričito kazao da će taj plinovod dovesti do toga da će korisnici u Njemačkoj plin plaćati jeftinije nego građani drugih zemalja.
Putin je dalje kazao i to da je Rusija spremna od 2024. nadalje plin opet slati u Europu kroz Ukrajinu, "ukoliko bi na Zapadu za time bilo potrebe".
Što ako bi ipak došlo do "eskalacije krize" u Ukrajini? Šolc je rekao:
- Mi u svakom slučaju znamo što nam je činiti.
On je rekao i to da bi rusko priznanje samoproglašenih republika pod proruskom vlasti na istoku Ukrajine Donjecka i Luganska bilo "politički katastrofalno", svakako da bi to bilo kršenje sporazuma o Ukrajini iz Minska.
